Poštovana,
Pojašnjavamo da je zakoniti suprug Vaše majke njen naslednik i da zajedno sa njenim ostalim naslednicima nasleđuje njenu zaostavštinu u koju ulazi i pomenuta kuća koju je ona ranije nasledila.
Poštovana,
U konkretnom slučaju ostavinski postupak može pokrenuti i vaš suprug za svog pokojnog oca i to kao naslednik prvog naslednog reda. Na ostavinsku raspravu bi inače trebalo da se pozovu svi poznati naslednici. Međutim, ukoliko se desi da naslednici prećute postojanje nekog drugog naslednika koji onda zbog toga ne bude uopšte pozvan na raspravu, pa se ostavisnka rasprava sprovede bez njega, izostavljeni naslednik i tada ima pravo na nasleđe, samo to svoje pravo mora ostvarivati u parničnom postupku.
Poštovana,
Zaostavštinu vašeg oca nasleđuju njegova supruga i njegova deca, na jednanke delove. Dakle, ukoliko je vaša maćeha u trenutku smrti vašeg oca bila njegova zakonita supruga, onda ona po zakonu nasleđuje trećinu njegove zaostavštine, dok trećinu nasleđuje vaš brat, a trećinu vi. Ovo naravno važi pod uslovom da vaš otac osim vas i vašeg brata nije imao druge dece. U zaostavštinu vašeg oca svakako ulazi sva njegova imovina podobna nasleđivanju, pa tako i sva ona pokretna ili nepokretna imovina koju je nekada ranije stekao nasleđem od svojih predaka. Imajući u vidu rečeno, moguće je da će vaša maćeha naslediti od svog supruga i jedan deo imovine koji je nekada pripadao vašem dedi po ocu.
Poštovana,
Ukoliko nije vođena ostavinska rasprava iza smrti bake, a pritom postoji njena imovina koju treba raspodeliti naslednicima, onda bi trebalo pokrenuti ostavinski postupak. Ukoliko je baka raspolagala za života svom svojom imovinom tako da nakon njene smrti nije ostala imovina koja bi predstavljala njenu zaostavštinu, onda nema svrhe pokretati ostavinski postupak. Međutim, ukoliko je raspolaganjima koje je činila za života, vaša baka povredila nekim naslednicima pravo na nužni nasledni deo, onda bi ti naslednici mogli u parničnom postupku potraživati svoja prava koja im po tom osnovu pripadaju.
Poštovana,
Odricanje od nasleđa u korist nekog drugog naslednika pravno se izjednačava sa poklonom, pa se u tom slučaju pretpostavlja da se naslednik najpre prihvatio nasleđa, a potom svoj nasledni deo poklonio nekom drugom nasledniku. Sa druge strane, neprihvatanje nasledstva podrazumeva davanje negativne nasledničke izjave, odnosno odricanje od prava da se nasledi, u kom slučaju se na nasleđe, umesto lica koje ne želi da nasledi, pozivaju njegovi naslednici ukoliko ih naravno ima.
Odricanjem od nasleđa u korist svoje majke niste definitivno izgubili mogućnost da kasnije ostvarite neka prava na toj imovini, jer ćete vi kao ćerka biti pozvana na nasleđe nakon smrti vaše majke, pa ćete tako imati priliku da ukoliko date pozitivnu nasledničku izjavu i prihvatite se nasleđa, nasledite od nje ono što ste joj "poklonili" ranijim odricanjem od nasleđa u njenu korist. Ovo naravno ukoliko ta imovina bude sačuvana, odnosno ukoliko bude postojala u vreme majčine smrti.
Poštovana,
Ostavilac, dakle Vaš otac, je mogao za života raspolagati svojom imovinom po sopstvenom nahođenju. Međutim, u određenim slučajevima, kao što je recimo Vaš slučaj, predviđen je izuzetak ustanovljen upravo u korist nužnih naslednika. Svi ostaviočevi potomci (deca) spadaju u krug nužnih naslednika. Nužni naslednik ima pravo na nužni nasledni deo. Kako se radi o deci ostavioca, nužni nasledni deo je polovina od dela koji bi nasledniku pripao po pravilima zakonskog nasleđivanja. Poklon učinjen jednom od naslednika uračunava se u zaostavštinu odnosno imovinsku masu na osnovu koje se izračunava nužni nasledni deo. Drugim rečima, ako je Vaš otac na Vas preneo svojinu na kući ugovorom o poklonu i ako je pri tome povredio pravo drugog naslednika na nužni nasledni deo, taj naslednik može zahtevati od suda u odgovarajućem postupku isplatu novčane protivvrednosti ili vraćanje poklona. Potrebno je voditi računa o zastarelosti za šta je pravno relevantan momenat smrti ostavioca.