Inostranstvo - oznaka - besplatni pravni saveti

Poštovani gospodine,

Jedan sam od članova tročlane muzičke grupe koja je kao tužioc izgubila spor pred Opštinskim sudom u Kotoru 2002. god. Presudu o gubitku spora do danas nismo dobili a nije je dobio ni naš pravni zastupnik.
Sud iz Kotora 30. 10. 2007. god. šalje Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje popisom procenom, i prodajom stvari izvršnih dužnika radi naplate troškova postupka u iznosu od 450 evra sa kamatom (ne piše koja je visina kamate). Dakle, posle pet godina čekanja.
Sud u Nišu prihvata predlog Kotorskog suda i šalje nam rešenje o izvršenju 30. 09. 2009. god. - sedam godina kasnije, sa pravom žalbe koja ne odlaže izvršenje. Da smo ranije 2002. ili 2003. dobili zahtev za plaćanje sudskih troškova to bi smo sigurno izmirli a ne ovako da sud posle 7. godina traži potraživanje sa kamatom koja je sada sigurno ogromno uvećala naš dug.

Molim Vas za odgovor da li je ovo pravno normalno da posle 7. godina izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom stvari. Sada sa strepnjom čekamo da dođu sudski izvršitelji i popišu, procene i prodaju stvari radi naplate sudskih troškova.
Meni kao laiku se čini da se Sudu ne žuri jer ako čekaju još neku godinu tražiće nam još više jer kamata radi u korist Suda. Čemu možemo da se nadamo u ovakvoj situaciji?

Molim Vas za svet šta uraditi u ovakvoj situaciji. Mi bi smo osnovni dug
od 450 evra odmah platili ali problem je kamata koja je je zbog sedmogo- dišnjeg odugovlačenja sigurno ogromna.

Unapred Vam se zahvaljujem
Dragan Stefanović

— Dragan Stefanović

Poštovani,

Platite dug i dokaz o izvršenoj uplati odnesite izvršnom odeljenju Osnovnog suda u Nišu, nakon čega će se odustati od daljeg sprovođenja rešenja o izvršenju.

Izvršni postupak

inostranstvo prinudna naplata troškovi postupka

Postovani,

U braku sam od 29.avgusta 2007. Moj muz je Libanski drzavljanin. Ziveli smo u Libanu do 31-12-2010, kada smo dosli da zivimo u Srbiji. U Libanu sam radila i jos uvek zadim za istu kompaniju, ali sad kao freelancer.
U avgustu ove godine moj muz je otisao da samo poseti svoje roditelje na 4 dana i ja sam mu kupila kartu (jer on nije imao posao). Odneo je sa sobom Laptop (jer je hteo da budemo u kontaktu preko neta), kameru od 1000$ (da bi se samo slikao sa roditeljima), i jos neke vredne stvari.
Nije se vratio, niti zeli da se vrati. A papire jos uvek nije predao za razvod.
Preko ambasade sam saznala da zeli od mene nekih 10000$ za koje on zna da imam u banci...
Zanima me, kako mogu da ponistim brak ili da se razvedem, jer je navodno pobegao i napustio bracnu zajednicu (on je to planirao jos od Aprila, a ja za to nisam znala sve do 24-tog avgusta)?
I koliko je potrebno da brak bude razveden ako zivimo odvojeno?

Unapred veoma zahvalna,
Nevena

— anonimno

Poštovana,

Kako ste državljanka Republike Srbije sa prebivalištem i istoj, možete našem (nadležnom domaćem) sudu podneti tužbu za razvod braka. S obzirom na to da ćete u vreme podnošenja tužbe Vi i Vaš muž biti državljani različitih zemalja, razvod braka će se vršiti prema pravu Srbije i prema pravu Libije. Međutim, ukoliko pravo Srbije sa pravom Libije nije 'kompitabilno' u pogledu rešavanja pitanja razvoda, primeniće se pravo Republike Srbije s obzirom na činjenicu da Vi kao jedan od bračnih drugova imate prebivalište u RS. Vreme koje je potrebno da bi se razveo jedan brak zavisi od slučaja do slučaja, a činjenica da živite odvojeno nije od presudnog uticaja na brzinu postupka.

Porodično pravo

inostranstvo razvod braka

Poštovani,
Razveden sam od supruge od 2001.godine sa kojom imam dvoje dece, za koje je pri razvodu odredjena alimentacija u visini od 22% (12% za sina i 10% za ćerku)od mojih mesečnih primanja.
U medjuvremenu je sin punoletan od 2006.godine i nije se više školovao. Od 2008.godine kao punoletan živi sa mnom na zajedničkoj adresi i od tada ga vanredno školujem za 4.stepen, jer je imao samo 3.stepen obrazovanja. Od 2010.godine je stalno zaposlen u istoj firmi gde sam i ja zaposlen, kod koje imam administrativnu zabranu (još uvek) za njega i ćerku. Ja nisam tražio ukidanje alimentacije za njega, moralno, smatrao sam da je to potrebno njegovoj majci i našoj ćerci, tako da se sve vreme alimentacija daje za oboje dece. U medjuvremenu supruga je sa ćerkom (koja ima 16 god) dobila radni boravak u Holandiji i od prošle godine živi i radi tamo (kod svojih roditelja) sa našom ćerkom.
Ja i dalje plaćem alimentaciju za oboje njihovoj majci, a majka apsolutno ničim ne učestvuje u njegovom izdržavanju (a i punoletan je). Sin i ja se ne žalimo, ali znam da je njen standard sada bolji nego naš, a i smešno je da joj i dalje dajem alimentaciju za sina koji živi sa mnom, punoletan je i radimo u istoj firmi.
Meni nije jasno zašto je 2001. odredjena alimentacija 22% za oboje dece (kada čitam da je 15% minimum a 50% maksimum). Drugim rečima, razmišljao sam ako tužbom tražim prekid alimentacije za sina 12%, a da ostane za ćerku 10% (po presudi iz 2001), možda će sud novom presudom ukine 12% za sina, ali će odrediti novi procenat za ćerku (pa još ako bude 50%), šta sam tek onda uradio.
Znači da li je moguće da sud po mojoj tužbi za prekid izdržavanja za sina, donese presudu za izdržavanje ćerke u procentima koji su drugačiji od presude iz 2001? Ili će za ćerku ostati alimentacija 10% po toj presudi iz 2001.
Možda ja imam pravo da ne plaćam alimetaciju jer je jedno dete kod mene, ali to pravo ne bih ni koristio.

— Goran

Poštovani,

Roditelji su dužni da pružaju svojoj deci izdržavanje do punoletstva odnosno do navršene 26. godine života ukoliko su na redovnom školovanju. S obzirom na to da vaša maloletna ćerka živi sa majkom Vaša obaveza izdržavanja se ne prekida. Kako je Vaš sin punoletan i u radnom odnosu, on više ne ispunjava uslove za izdržavanje.

Morate se obratiti sudu kako bi Vam bila skinuta administrativna zabrana koja se odnosi na alimentaciju za sina. Sud ne bi trebalo da odlučuje mimo postavljenih zahteva, pa ne verujemo da će odluku iz 2001. godine izmeniti u pogledu onog dela koji se odnosi na određenu visinu alimentacije za ćerku. U svakom slučaju sud je ovlašćen da odluke donosi u najboljem interesu deteta. Prilikom odlučivanja rukovodi se takođe i interesima pravde, pa ne bi trebalo da donese odluku koja je po Vas kao davaoca izdržavanja nepravična. Za slučaj da dodje do izmene prvodbitne odluke, prilikom utvrđivanja nove visine alimentacije u obzir će se uzeti sve relevantne okolnosti.

Porodično pravo

alimentacija inostranstvo

Postovanje
Samohrana majka sam i ml.dete je povereno meni . Zanima me da li imam pravo da izvedem dete van drzave ako mi se ukaze prilika za radom u inostranstvu i buducin zivotom tamo. Naravno,dete bi pohadjalo skolu jezika pa nastavilo skolovanje tamo. Da li ima zakonskih prepreka za to i ako ima,kakve su sanse da se rese,jer odnos sa bivsim supruznikom se menja kao vreme a sumnjam da bi prihvatio to,cisto iz inata.
Hvala unapred

— anonimno

Poštovana,

Otac deteta, iako ne vrši roditeljsko pravo, ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta (u koja spadaju i obrazovanje i promena prebivališta deteta) odlučuje zajednički i sporazumno sa Vama kao roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Dakle, neophodna je saglasnost oca deteta.

Porodično pravo

dete inostranstvo roditeljsko pravo