Poštovana,

Ukoliko se niste prihvatili nasleđa ovo pitanje duga se Vas ne tiče.

Prihvatanjem nasleđa na Vas su prešla i prava i obaveze koje je ostavilac iza sebe ostavio. To znači da je dug koji je Vaš otac imao prešao na Vas onog momenta kada ste se prihvatili zaostavštine. Naravno, za te dugove odgovarate samo do visine vrednosti nasleđene imovine (aktive). Kvalitet međusobnog odnosa koji je postojao između Vas i Vašeg oca, u konkretnom slučaju nema nikakvog značaja.

Savetujemo Vam da se raspitate kod poverioca odnosno preduzeća za elektrodistribuciju, o tome  po kom osnovu dugujete, kakva je struktura duga, kolike su osnovice a kolike su kamate, kako biste mogli da izjavite prigovor zastarelosti za onaj deo potraživanja koji je zastareo.

Poštovana,

Zakon o nasleđivanju ne predviđa mogućnost da ostavioca, primenom pravila zakonskog nasleđivanja, nasledi njegov vanbračni partner. U konkretnom slučaju, pomenuti čovek ne nasleđuje Vašu majku.

Poštovani,

Izjava o prihvatanju nasleđa je neopoziva. To u konkretnom slučaju znači da se Vaša sestra sada ne može odreći nasleđa koje je prihvatila. Ostaje mogućnost da tim svojim delom slobodno raspolaže pa može ugovorom o poklonu na Vas preneti pravo svojine koje ima na trećini predmetne kuće. U tom slučaju postoji obaveza plaćanja poreza na poklon. Poreski obveznik je poklonoprimac, a visina poreza zavisi od vrednosti poklona.

Poštovana,

Primenom pravila zakonskog nasleđivanja, maćeha, Vaš brat i Vi nasleđujete po trećinu zaostavštine.

Poštovani,

Važeći Zakon o nasleđivanju ne predviđa mogućnost da se kao naslednik javi vanbračni partner ostavioca. S obzirom da se vanbračni partneri međusobno ne nasleđuju, žena sa kojom živite neće biti pozvana na ostavinsku raspravu u slučaju Vaše smrti. Načelno, ona ima pravo na određeni deo zajedničke imovine stečene u toku trajanja vanbračne zajednice ali bi visina tog dela u slučaju Vaše smrti morala da se dokazuje i to najverovatnije u parnici. Ukoliko žena može da dokaže da ima prava na deo stana koji zajedno otkupljujete ona će to dobiti ne po osnovu nasleđa već po osnovu svog udela u zajedničkoj imovni.
Vaše ambicije u pogledu zaštite naslednika s jedne i obezbeđenja vanbračne supruge s druge strane su pravno gledano kontradiktorne i ne mogu se u potpunosti postići. Kompromis između ovih suprotstavljenih interesa koji bi možda bio i najbezbolniji za obe strane leži u institutu plodouživanja. Ukoliko ustanovite pravo plodouživanja u korist žene sa kojom živite, ona bi nakon Vaše smrti imala pravo da koristi stan  bez mogućnosti da njime raspolaže. U trenutku Vaše smrti stan bi pripao vašim naslednicima ali bi Vaša vanbračna supruga mogla u njemu i dalje neometano da živi. Potrebno je da znate da će ovakva situacija predstavljati ograničenje za naslednike jer nasleđenim stanom neće biti u mogućnosti da slobodno raspolažu.

Poštovani,

Prema pravilima testamentarnog nasleđivanja Vi nemate mogućnost da u ovom slučaju na osnovu testamenta nasledite svog dedu, ali su primenljiva pravila zakonskog nasleđivanja. Koliki je Vaš deo i da li u konkretnom slučaju možete da se pozovete na zakonski deo imovine Vašeg dede ne možemo Vam reći bez konkretnih podataka o bračnom i porodičnom stanju Vašeg dede u trenutku smrti.