Poštovani,

Sud bi trebalo da pokrene ostavinski postupak po službenoj dužnosti, ali možete mu se obratiti sa zahtevom za pokretanje ostavinskog postupka. Mesno je nadležan sud na čijem području je u trenutku smrti ostavilac (Vaš otac) imao prebivalište. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje koja imovina sačinjava zaostavštinu, pa navedite da ostavilac ima pokretnu i nepokretnu imovinu u Crnoj Gori, nakon čega će Vas sudija dalje uputiti.

Poštovana,

Imate pravo na polovinu celokupne očeve zaostavštine. Druga polovina pripada Vašoj maćehi. Kuća koju je Vaš otac dobio na poklon od svog oca ulazi u zaostavštinu.

Poštovana,

Prema izloženom, ni Vi ni Vaša tetka (bratanica muža Vaše strine) nemate pravo na nasleđe, jer ste sa pomenutom bakom u tazbinskom srodstvu a tazbinski srodnici ne spadaju u krug zakonskih naslednika.

Usmeni testament jeste zakonom predviđen oblik zaveštanja u slučaju da se zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeni testament pa se poslednja volja usmeno kazuje pred tri istovremeno prisutna svedoka. Usmeni testament prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjen.

Poštovana,

Vaša tetka ima pravo na polovinu zaostavštine koja je ostala posle smtri Vaše bake. Drugu polovinu zaostavštine nasleđujete na jednake delove Vi i Vaša sestra, po pravu predstavljanja.

Ne možete tražiti da se pomenuti pomoćni objekti izuzmu iz zaostavštine, ali možete u parničnom postupku dokazivati da je Vaš otac uvećao vrednost bakine imovine te da Vam zbog toga pripada veći nasledni deo. Sud može to tretirati kao prethodno pitanje nakon čijeg rešavanja će se nastaviti ostavinski postupak.

Ne možemo Vam reći kako tačno da dokažete svoje tvrdnje na sudu i koja dokazna sredstva je najbolje koristiti jer to zavisi od konkretnih okolnosti slučaja. Najbolje bi bilo da angažujete advokata.

Poštovani,

Na osnovu rešenja suda čiju kopiju posedujete, izgleda da je vlasnik odnosno zakoniti držalac pomenute imovinske mase Vaša rođaka, ćerka brata koji je do smrti ostao na imanju. To morate proveriti u zemljišnim knjigama koje se vode u mestu na čijoj teritoriji se nepokretna imovina nalazi.

Ukoliko ne postoji mogućnost da pokrenete ostavinski postupak, da biste ostvarili svoje naslednopravne zahteve, potrebno je da pokrenete parnični postupak u kome morate najpre osporiti pravni osnov sadržan u samom rešenju.

Za konkretniji odgovor potrebno je izvršiti uvid u dato rešenje. Kompleksnost Vašeg problema uzrokovana je i starijom zakonskom regulativom koja više nije na snazi a važila je i bila od značaja u vreme smrti Vaših predaka. Zbog svega toga i velikog vremenskog perioda neaktivnosti potomaka podobnih da naslede, savetujemo Vam da posetite advokata koji će dublje analizirati sve potrebne aspetkte Vašeg problema.

Poštovana,

Nakon smrti Vaše maćehe, njena imovina je morala biti raspodeljena prema uputstvu sadržanom u testamentu koji je iza sebe ostavila, a u slučaju da njega nije bilo, moralo se pribeći takozvanom zakonskom nasleđivanju, po kome bi Vaš otac i polubrat nasledili po polovinu zaostavštine, pod pretpostavkom da maćeha osim Vašeg polubrata nije imala druge dece.

Nakon smrti Vašeg oca, ukoliko nema testamenta, opet dolazi do zakonskog nasleđivanja gde se kao naslednici koji nasleđuju po polovinu očeve zaostavštine pojavljujete Vi i Vaš polubrat.

Nužni deo na koji imate pravo je polovina dela koji bi Vam pripao primenom pravila zakonskog nasleđivanja a to je u konkretnom slučaju četvrtina celokupne očeve zaostavštine. Potrebno je utvrditi vrednost očeve zaostavštine na osnovu koje se izračunava nasledni deo, pa ukoliko niste nasledili četvrtinu, smatra se da je Vaše pravo na nužni nasledni deo povređeno.

S obzirom na to da je Vaš otac nakon smrti Vaše maćehe preneo nepokretnu imovinu na Vašeg polubrata, taj čin raspolaganja smatra se poklonom pa je potrebno da znate da pokloni koji su učinjeni zakonskim naslednicima ulaze u zaostavštinu ostavioca (Vašeg oca).

Poslednja stvar koju morate znati je da nužni nasledi deo možete zahtevati u parničnom postupku podizanjem tužbe i to u roku od tri godine od trenutka smrti poklonodavca (Vašeg oca).