Poštovana,

Ukoliko nije vođena ostavinska rasprava iza smrti bake, a pritom postoji njena imovina koju treba raspodeliti naslednicima, onda bi trebalo pokrenuti ostavinski postupak. Ukoliko je baka raspolagala za života svom svojom imovinom tako da nakon njene smrti nije ostala imovina koja bi predstavljala njenu zaostavštinu, onda nema svrhe pokretati ostavinski postupak. Međutim, ukoliko je raspolaganjima koje je činila za života, vaša baka povredila nekim naslednicima pravo na nužni nasledni deo, onda bi ti naslednici mogli u parničnom postupku potraživati svoja prava koja im po tom osnovu pripadaju.

Poštovana,

Ostavilac, dakle Vaš otac, je mogao za života raspolagati svojom imovinom po sopstvenom nahođenju. Međutim, u određenim slučajevima, kao što je recimo Vaš slučaj, predviđen je izuzetak ustanovljen upravo u korist nužnih naslednika. Svi ostaviočevi potomci (deca) spadaju u krug nužnih naslednika. Nužni naslednik ima pravo na nužni nasledni deo. Kako se radi o deci ostavioca, nužni nasledni deo je polovina od dela koji bi nasledniku pripao po pravilima zakonskog nasleđivanja. Poklon učinjen jednom od naslednika uračunava se u zaostavštinu odnosno imovinsku masu na osnovu koje se izračunava nužni nasledni deo. Drugim rečima, ako je Vaš otac na Vas preneo svojinu na kući ugovorom o poklonu i ako je pri tome povredio pravo drugog naslednika na nužni nasledni deo, taj naslednik može zahtevati od suda u odgovarajućem postupku isplatu novčane protivvrednosti ili vraćanje poklona. Potrebno je voditi računa o zastarelosti za šta je pravno relevantan momenat smrti ostavioca.

Poštovana,

Vanbračna ćerka Vašeg supruga ima pravo na nužni nasledni deo ali tek nakon smrti Vašeg supruga. Nije moguće zahtevati nasledstvo unapred, jer pravo da se nasledi nastaje u trenutku smrti ostavioca.

Poštovani,

Ukoliko je testament punovažan i ukoliko zaista proglašava decu za naslednike, Vaša maćeha može zahtevati nužni nasledni deo.

Poštovana,

Vi ne spadate u krug zakonskih naslednika što znači da po zakonskom redu nasleđivanja ne nasleđujete Vašu maćehu. Da biste nasledili maćehu, ona mora da sačini punovažan testament u kome će Vas označiti kao naslednika. Međutim, u tom slučaju, njena braća se mogu pozivati na nasleđe i zahtevati nužni nasledni deo.

Jedno od rešenja je da zaključite sa maćehom ugovor o doživotnom izdržavanju, gde bi nakon njene smrti na Vas prešla imovina koja je predmet tog ugovora (stanovi). Imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu pa se ne nasleđuje.

Vaša maćeha može za života raspolagati svojom imovinom i ugovorom o poklonu na Vas preneti svojinu na pomenutim stanovima. U tom slučaju bi imovina koja je predmet ugovora o poklonu mogla da uđe u zaostavštinu samo pod jednim uslovom - da je od momenta sklapanja ugovora do momenta smrti vaše maćehe prošlo manje od godinu dana.

Moguća je i kombinacija ovih ponuđenih rešenja pa da recimo svojina na nekim stanovima bude preneta ugovorom o poklonu dok bi ostali stanovi bili predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Poštovani,

Deobu zajedničke imovine možete izvršiti kako za vreme trajanja braka tako i posle razvoda. To u vašem slučaju nije toliko važno, pogotovu ako se u obzir uzme da ste celokupnom imovinom već raspolagali u korist sinova rođenih u braku.

Prema pravilima zakonskog nasleđivanja, Vas nasleđuju na jednake delove sva Vaša deca (bračna i vanbračna) i supruga ukoliko Vas nadživi, a Vašu (bivšu/buduću) suprugu sva njena deca i Vi ukoliko budete suprug i nadživite je.

Vaše dete rođeno u vanbračnoj zajednici nasleđuje Vas. Ono što se nasleđuje je zaostavština, a nju čini imovina koju imate u trenutku smrti. Međutim, kako ste učinili poklon sinovima iz braka koji su zakonski naslednici, onda se i vrednost tih poklona uračunava u Vašu zaostavštinu. S obzirom da ste poklon učinili zajedno sa suprugom, a kako je to bila zajednička imovina kojom ste sporazumno i zajednički raspolagali, u Vašu zaostavštinu bi trebalo da uđe samo ono što ste Vi poklonili odnosno  samo Vaš udeo u zajedničkom poklonu.

Vaše dete rođeno u vanbračnoj zajednici ima pravo na nužni nasledni deo koji iznosi polovinu onog dela zaostavštine koji bi mu pripao primenom pravila zakonskog nasleđivanja.