Poštovana,

U slučaju razvoda vrši se deoba zajedničke imovine supružnika. Imovina koju steknete u toku trajanja braka poklonom ili nasleđem predstavlja Vašu posebnu imovinu i ne ulazi u zajedničku imovinu bračnih drugova.

Poštovani,

U slučaju razvoda doći će do deobe zajedničke imovine i to sporazumno ili sudski. Predmetna kuća ulazi u zajedničku imovinu pošto je stečena u vreme trajanja bračne zajednice. Iako je kao vlasnik upisan samo jedan, smatra se da je upis u javnom registru (Katastru nepokretnosti) izvršen na ime oba supružnika. Zakonska je pretpostavka da su udeli bračnih drugova u zajedničkoj imovini jednaki, s tim da svaki od supružnika može dokazivati u postupku sudske deobe da je njegov udeo veći.

Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika i to srazmerno njegovim mogućnostima. Postupak za utvrđivanje obaveze i visine izdržavanja pokreće se tužbom. Sud donosi presudu o izdržavanju ukoliko nađe da je ono neophodno, ceneći sve okolnosti slučaja. Izdržavanje supružnika posle prestanka braka, osim u izuzetnim slučajevima, ne može trajati duže od pet godina.

Poštovani,

Deoba zajedničke imovine se može izvršiti za vreme trajanja braka ili posle njegovog prestanka i to sporazumno ili sudskim putem. Zakonska (oboriva) pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Međutim, svaki surpužnik ima pravo da dokazuje da je njegov udeo veći. Veličina udela zavisiće ne samo od ostvarenih prihoda u vidu zarade već i od vođenja domaćinstva, staranja o deci i imovini i svih drugih okolnosti koje su od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. O svemu tome odlučuje sud.

S obzirom na to da ste stan stekli u vreme trajana bračne zajednice i da nakon razvoda nije odlučeno o deobi zajedničke imovine, do momenta deobe titulari prava svojine na stanu ste i Vi i Vaša bivša supruga. S obzirom da u predmetnom stanu trenutno oboje živite, troškove komunalija bi trebalo zajedno da snosite.

Poštovana,

Obratite se službi za Katastar nepokretnosti, koja vodi javnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima. 

Poštovani,

Zakonom o stanovanju je predviđeno da same opštine propisuju kućni red u stambenim zgradama na svojoj teritoriji. Kako niste naveli mesto u kome živite, možemo Vam dati samo uopštene informacije o kućnom redu. Naime, dvorište koje pominjete se u datim odlukama najčešće određuje kao zajednički ograđen prostor koji pripada zgradi i služi za potrebe svih stanara i koristi se u skladu sa njegovom namenom. Raspored korišćenja dvorišta određuje skupština zgrade koja se ujedno i stara o pravilnoj upotrebi, a stanari su dužni da se pridržavaju utvrđenog rasporeda. 

S obzirom na sve gore izneto, stanari kojima je dodeljeno parking mesto a ne poseduju auto, nemaju pravo (uz naknadu ili bez nje) da svoje parking mesto ustupe drugim licima koja ne stanuju u zgradi, već se moraju parking mesta ustupiti drugim stanarima koji imaju realnu potrebu za tim. Čak i u slučaju da u dvorištu ima više prostora nego što zahtevaju potrebe parkiranja, taj prostor i dalje ostaje u službi stanara i može se odrediti drugačija svrha njegovog korišćenja koja ne mora biti parkiranje.

Za nepoštovanje kućnog reda, nadležna je komunalna policija, ukoliko poslovi nadzora nisu stavljeni posebnim propisom u nadležnost drugog organa (građevinski inspektor, inspektor za zaštitu životne sredine itd.) Predsednik skupštine stanara pruža neophodnu pomoć tako što i sam ukazuje na pojedine propuste stanara i daje potrebne podatke o stanarima koji se ne pridržavaju kućnog reda.

Poštovani,

Zakonom o stanovanju je predviđeno da same opštine propisuju kućni red u stambenim zgradama na svojoj teritoriji. Kako niste naveli mesto u kome živite, možemo Vam dati samo uopštene informacije o kućnom redu. Naime, prilikom korišćenja stana zabranjeno je na bilo koji način ometati druge stanare u mirnom korišćenju svog stana. U određenom vremenskom periodu u toku dana, stanari se moraju ponašati na način koji obezbeđuje potpuni mir i tišinu u zgradi, takozvano "vreme odmora", koje obuhvata par sati u toku popodneva i noćni period. Tačno "vreme odmora" određuje se odlukom skupštine opštine.

Za nepoštovanje kućnog reda, nadležna je komunalna policija a predsednik skupštine stanara pruža neophodnu pomoć tako što i sam ukazuje na pojedine propuste stanara i daje potrebne podatke o stanarima koji se ne pridržavaju kućnog reda.

Savetujemo Vam da svoj problem iznesete predsedniku skupštine stanara kao i da insistirate da komunalna policija odradi svoj posao. Naime, komunalna policija je u obavezi da reaguje na narušavanje kućnog reda, i to ne samo opomenom, već i podnošenjem prijave nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili pak podnošenjem zahteva za vođenje prekršajnog postupka.