Saveti
261
19. strana
Poštovani,

Ja sam zatrudnela, ali moj momak, tj, sad bivši, ne veruje da je dete njegovo i tražiće, preko suda, da se radi DNK kad se porodim.
Ja sam rekla da ne tražim nikakve obaveze, jer po meni čovek koji mi ne veruje i ne poštuje me, nije zaslužan da bde u mom životu.
Pitanja:
1. Da li moram da pristanem na DNK analizu?
2. Ako dođe do toga, kakva su onda njegova prava? Ja znam da je on otac, i zbog ovakog poniženja njegovom sumnjom, ne želim ga više u mom životu i životu mog deteta! Da ja sama nosim trudnoću, a on se kasnije pojavi, jer mu je sud potvrdio očinstvo?
3. Imam li ja onda pravo da mu ne dozvolim da dete ne nosi njegovo prezime i da ne učestvuje u njegovom životu, vaspitanju?

Njegova rečenica nepoverenja me je mnogo ponizila kao osobu. Još kad je u pitanju rizična trudnoća ( prva je ), zbog mojih godina, a da ne bude uz mene, da mi bude podrška i da učestvuje u radosti...
Unapred zahvalna.
— anonimno

Poštovana,

Vaša je obaveza da nakon rođenja deteta navedete ime oca, nakon čega se to lice poziva da se izjasni o očinstvu. Ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem ili pravnosnažnom sudskom presudom. Postupak pred sudom za utvrđivanje očinstva može pokrenuti i lice koje sebe smatra ocem deteta. U tom postupku sud može da naloži medicinsko veštačenje i DNK analizu i za to nije potrebna Vaša saglasnost niti odobrenje. Dete treba da nosi prezime jednog ili oba roditelja. Odluku o tome treba da donesu roditelji i to sporazumno. Ukoliko to nije moguće, odluku će doneti organ starateljstva odnosno Centar za socijalni rad. Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji i ima pravo na održavanje ličnih odnosa sa svakim od roditelja. Oba roditelja imaju pravo i obavezu da učestvuju u vršenju roditeljskog prava, da se staraju o detetu da ga čuvaju, podižu, vaspitavaju, obrazuju, zastupaju, izdržavaju. Roditelji bi ove radnje trebalo da obavljaju zajednički i sporazumno s obzirom da su one ustanovljene pre svega u interesu deteta. Ono što je roditeljska obaveza je u isto vreme i pravo deteta. Nije moguće (bez odluke suda) lišiti roditelja vršenja roditeljskog prava.

Milicija mi je napisala kaznu zato sto nisam presao put na pešačkom prelazu,ali mislim da je bilo preko sto metara,ali nisam siguran,kad sam trazio da vidim snimak nije mi dao,i to mi je bio komentar na kazni od 5000dinara.Zanima me koliko su sudski troškovi za pomenut prekršaj.
Stevo Kezmić

Poštovani,

Troškovi sudskog postupka zavise od svakog pojedinačnog postupka i u direktnoj su korelaciji sa trajanjem postupka, izvedenim dokazima, sprovedenim saslušanjima, održanim veštačenjima, izvedenim svedocima i svim ostalim radnjama koje se u toku postupka preduzimaju na predlog samih stranaka ili na inicijativu samog suda. O troškovima prekršajnog postupka odlučuje prekršajni sud u okviru presude ili u posebnoj odluci.

Postovani,
pitanje je u vezi neizvrsene gradnje od strane investitora,
naime moj otac i njegova dva brata su vlasnici parcele koja je imala stambene objekte tj kuce u kojima smo ziveli sve do pre dve godine. Svi mi imamo ugovor i aneks ugovora gde se dvema firmama dozvoljava da sagrade objekat tj zgradu na pomenutoj parceli i da nam dodele po stan sa garaznim mestom odredjene kvadrature i orjentacije. Ono sto je postalo problem je sto su objekti poruseni jos 2009 godine, zapoceto rusenje bez dozvole o rusenju pa obustavljeno od strane gradske gradj.inspekcije pa naknadno dobijena dozvola u toku 2010 i dovrseno rusenje svih objekata na parceli. Do skora su placali kiriju tj jedna firma koja je na strani Investitora , danas imamo problem da ne daju pare za kiriju, ne vide interes da sagrade objekat i da su objekti sruseni tj.nemamo gde da se vratimo(nego da placamo iz svog dzepa kao podstanari!) Da zlo bude gora jedan od vlasnika parcele(ocev brat od strica) im na kontu nekih licnih dogovora dozvoljava da se uknjize da jedan manji deo njegovog dela parcele.Dakle pored nas u Listu nepokretnosti imamo i te dve firme (kao pravna lica) upisane kao vlasnici dela stambenog prostora koji je srusen tj parcele. U ugovoru nismo naveli nikakve penale tj nema bankarske garancije ili hipoteke. Firme na sebe nemaju nista sem taj udeo na nasem placu, sto nam ukazuje da eventualno sudjenje sa njima ne dovodi do nikakve koristi(ili gresim??) , sem dodatnih troskova. Mogu da odu u stecaj i sve sto sledi. Sta ciniti u ovakvoj situaciji tj koje je po Vama najbolje resenje? Da li mozemo da ih nateramo da vrate deo parcele od onog od koga su kupili, kako bi smo onda imali cistu situaciju da eventualno prodamo plac ili nadjemo drugog investitora? Plasim se da sada kako stvari stoje nece pristati na prodaju placa jer dobijaju manje nego sto su ulozili! Nadali su se boljim parametrima gradnje , isli na neke veze i vezice koje nisu urodile plodom! Dakle znali su koliko moze i sta moze da se gradi u trenutku sklapanja ugovora jos 2007 i aneksa 2009 god.Danas im je to malo tj nedovoljno da su na dobitku?? Uz srdacan pozdrav molim za savet tj odgovor, unapred zahvalan.
— anonimno

Poštovani,

Na osnovu izloženog, savetujemo Vam da angažujete advokata i povedete spor pred nadležnim sudom radi naknade štete usled neizvršavanja ugovorne obaveze. Trebalo bi da tužite firme sa kojima imate potpisan ugovor a ukoliko za to postoje pravne mogućnosti možete se, preko instituta prodora kroz pravno lice do osnivača i učesnika, naplatiti i od vlasnika firmi lično. Svakako je potrebno da se obratite advokatu koji će dublje analizirati slučaj i koji će nakon izvršenog uvida u predmetni ugovor preduzeti konkretne mere ka rešavanju Vašeg problema.

Pozdrav,
razvescemo se ubrzo. Svekar je muzu dao novac za kupovinu automobila, 9000e pre 3 god. Da li ja imam pravo na polovinu automobila posto nema ugovora o poklonu i sl.? Cujem da zeli da se obezbedi i napravi sa ocem ili drugom ugovor o pozajmici ili neki ugovor u kome ce da pise da on treba da isplati jos 8000e na ime duga za auto.Da li nakon razvoda ja dugujem polovinu tog izmisljenog duga? Da li se vazi taj ugovor ako je napravljen 2 meseca pre razvoda? Dakle, ne poricem da je novac dat ali bez obaveze da ga vrati.Kako da dokazem? Sta ako upise 20000e u ugovor?
— anonimno

Poštovana,

S obzirom da je automobil kupljen od novca koji je Vašem mužu poklonio njegov otac, nemate pravo na novčanu naknadu od automobila jer u zajedničku imovinu spada samo ono što se radom zajednički stekne u toku trajanja bračne zajednice.  Kako automobil spada u posebnu imovinu Vašeg supruga ne odgovarate ni za kakve dugove koji bi se pojavili u vezi istog.

Firma u kojoj radim mi nudi sporazumni otkaz jer nema posla. Koja je minimalna otpremnina koju trbam dobiti po zakonu?? Imam 4 godine radnog staza. Koliko imam prava na biro?? Da li moram da potpisem sporazumni otkaz?? Da li imam pravo da koristim novi odmor od januara,ako mi do tad ne daju otkaz?? Hvala unapred!!
Milos Tomic

 

Poštovani,

Ukoliko usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. U tom slučaju zaposleni ima pravo na otpremninu u visini koja je utvrđena opštim aktom ili samim ugovorom o radu. Zakon propisuje da otpremnina u tom slučaju ne može biti niža od od zbira trećine prosečne zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu radnog staža.

Ukoliko ne prihvatite sporazumni raskid ugovora o radu, doći će do jednostranog raskida od strane poslodavca. Na Birou možete ostvariti sva prava koja Vam kao nezaposlenom pripadaju. Ne možemo da Vam odgovorimo na deo pitanja koji se odnosi na godišnji odmor jer to zavisi od čitavog niza činjenica koje u pitanju niste naveli.

Da li se na prenos vlasništva u postupku eksproprijacije zemljišta plaća porez na prenos apsolutnih prava i porez na kapitalnu dobit i ko je poreski obveznik ?
— anonimno

 

Poštovani,

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata. Poreski obveznik je u tom slučaju korisnik eksproprijacije.

Porez na kapitalnu dobit se plaća ako je prilikom prenosa prava svojine na nepokretnosti uz naknadu ostvarena kapitalna dobit. Grubo rečeno kapitalna dobit postoji ako je ostvarena pozitivna razlika između prodajne i nabavne cene. Ako je pravo svojine na nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije stečeno pre januara 1994. godine, ne ostvaruje se kapitalni dobitak.

... 19 ...
Pravne oblasti
Oznake