Poštovana,

Vi ne spadate u krug zakonskih naslednika što znači da po zakonskom redu nasleđivanja ne nasleđujete Vašu maćehu. Da biste nasledili maćehu, ona mora da sačini punovažan testament u kome će Vas označiti kao naslednika. Međutim, u tom slučaju, njena braća se mogu pozivati na nasleđe i zahtevati nužni nasledni deo.

Jedno od rešenja je da zaključite sa maćehom ugovor o doživotnom izdržavanju, gde bi nakon njene smrti na Vas prešla imovina koja je predmet tog ugovora (stanovi). Imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu pa se ne nasleđuje.

Vaša maćeha može za života raspolagati svojom imovinom i ugovorom o poklonu na Vas preneti svojinu na pomenutim stanovima. U tom slučaju bi imovina koja je predmet ugovora o poklonu mogla da uđe u zaostavštinu samo pod jednim uslovom - da je od momenta sklapanja ugovora do momenta smrti vaše maćehe prošlo manje od godinu dana.

Moguća je i kombinacija ovih ponuđenih rešenja pa da recimo svojina na nekim stanovima bude preneta ugovorom o poklonu dok bi ostali stanovi bili predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Poštovani,

Deobu zajedničke imovine možete izvršiti kako za vreme trajanja braka tako i posle razvoda. To u vašem slučaju nije toliko važno, pogotovu ako se u obzir uzme da ste celokupnom imovinom već raspolagali u korist sinova rođenih u braku.

Prema pravilima zakonskog nasleđivanja, Vas nasleđuju na jednake delove sva Vaša deca (bračna i vanbračna) i supruga ukoliko Vas nadživi, a Vašu (bivšu/buduću) suprugu sva njena deca i Vi ukoliko budete suprug i nadživite je.

Vaše dete rođeno u vanbračnoj zajednici nasleđuje Vas. Ono što se nasleđuje je zaostavština, a nju čini imovina koju imate u trenutku smrti. Međutim, kako ste učinili poklon sinovima iz braka koji su zakonski naslednici, onda se i vrednost tih poklona uračunava u Vašu zaostavštinu. S obzirom da ste poklon učinili zajedno sa suprugom, a kako je to bila zajednička imovina kojom ste sporazumno i zajednički raspolagali, u Vašu zaostavštinu bi trebalo da uđe samo ono što ste Vi poklonili odnosno  samo Vaš udeo u zajedničkom poklonu.

Vaše dete rođeno u vanbračnoj zajednici ima pravo na nužni nasledni deo koji iznosi polovinu onog dela zaostavštine koji bi mu pripao primenom pravila zakonskog nasleđivanja.

Poštovani,

Tužba se podnosi parničnom sudu protiv poslodavca odnosno protiv preduzeća kao pravnog lica sa kojim je bio zasnovan radni odnos. Tužbu za namirenje potraživanja može podneti lično svaki radnik za sebe ili preko zastupnika svi radnici zajedno.

Poštovani,

Do završetka glavne rasprave možete zahtevati veći iznos alimentacije od onog koji je naveden u predlogu sporazuma. Ukoliko ne prihvatite predlog i ostanete pri stavu da je ponuđeni iznos alimentacije nedovoljan, a suprotna strana ne pristane na veći iznos od onog koji je ponudila, sud će se upustiti u raspravljanje relevantnih činjenica i na kraju sam doneti odluku o tome.

Poštovana,

Potrebno je prvo da vidite u nadležnom sudu da li je održana ostavinska rasprava nakon smrti vašeg oca. Ako nije, morate inicirati ostavinski postupak, na kome ćete zajedno sa bratom naznačiti da se nalazite u svojstvu naslednika koji se pozivaju na nasleđe po zakonskom redu nasleđivanja. Dalje će Vas kroz postupak voditi postupajući sudija.

Ukoliko je održana ostavinska rasprava i ako je doneto rešenje o nasleđivanju, morate tužbom pokrenuti parnični postupak u kome ćete zahtevati od naslednika nužni nasledni deo.

Ako je Vaš otac zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, imovina koja je predmet tog ugovora ne ulazi u zaostavštinu i ne predstavlja imovinu koja se nasleđuje.

Ukoliko je Vaš otac za života poklonio deo svoje imovine nekom od zakonskih naslednika (recimo ćerki iz drugog braka) pa je zbog toga Vaše pravo na nužni nasledni deo povređeno, imate pravo da zahtevate nužni nasledno deo u parničnom postupku podizanjem tužbe u roku od tri godine od smrti poklonodavca (vašeg oca).

Poštovana,

Vaš suprug kao otac Vašeg deteta je dužan da izdržava dete. Obaveza izdržavanja je ustanovljena zakonom i postoji nezavisno od bračnog statusa.

Ako već želite razvod (a suprug odbija sporazumni razvod) najbolje bi bilo da supruga tužite za razvod braka nadležnom sudu i tako pokrenete brakorazvodnu parnicu u okviru koje će pored pitanja razvoda i deobe zajedničke imovine biti rešeno i pitanje vršenja roditeljskog prava i izdržavanja odnosno alimentacije.