Poštovani,

Na osnovu rešenja suda čiju kopiju posedujete, izgleda da je vlasnik odnosno zakoniti držalac pomenute imovinske mase Vaša rođaka, ćerka brata koji je do smrti ostao na imanju. To morate proveriti u zemljišnim knjigama koje se vode u mestu na čijoj teritoriji se nepokretna imovina nalazi.

Ukoliko ne postoji mogućnost da pokrenete ostavinski postupak, da biste ostvarili svoje naslednopravne zahteve, potrebno je da pokrenete parnični postupak u kome morate najpre osporiti pravni osnov sadržan u samom rešenju.

Za konkretniji odgovor potrebno je izvršiti uvid u dato rešenje. Kompleksnost Vašeg problema uzrokovana je i starijom zakonskom regulativom koja više nije na snazi a važila je i bila od značaja u vreme smrti Vaših predaka. Zbog svega toga i velikog vremenskog perioda neaktivnosti potomaka podobnih da naslede, savetujemo Vam da posetite advokata koji će dublje analizirati sve potrebne aspetkte Vašeg problema.

Poštovana,

Svaka država suvereno donosi pravna pravila o državljanstvu i iste primenjuje. To znači da samo domaća država može, na bazi svojih normi, dati svoje državljanstvo pojedincu ili mu ga oduzeti. Da li imate pravo na rusko državljanstvo i pasoš je pitanje koje se treba rešiti prema pravnom poretku Ruske Federacije. S obzirom na to da Vam je jedan od roditelja ruski državljanin, trebalo bi otići u konzulat Ruske Federacije i tamo se raspitati o uslovima koje njihovo pravo postavlja za sticanje državljanstva, gde možete dobiti i informacije o potrebnoj dokumentaciji i postupku.

Poštovana,

Nakon smrti Vaše maćehe, njena imovina je morala biti raspodeljena prema uputstvu sadržanom u testamentu koji je iza sebe ostavila, a u slučaju da njega nije bilo, moralo se pribeći takozvanom zakonskom nasleđivanju, po kome bi Vaš otac i polubrat nasledili po polovinu zaostavštine, pod pretpostavkom da maćeha osim Vašeg polubrata nije imala druge dece.

Nakon smrti Vašeg oca, ukoliko nema testamenta, opet dolazi do zakonskog nasleđivanja gde se kao naslednici koji nasleđuju po polovinu očeve zaostavštine pojavljujete Vi i Vaš polubrat.

Nužni deo na koji imate pravo je polovina dela koji bi Vam pripao primenom pravila zakonskog nasleđivanja a to je u konkretnom slučaju četvrtina celokupne očeve zaostavštine. Potrebno je utvrditi vrednost očeve zaostavštine na osnovu koje se izračunava nasledni deo, pa ukoliko niste nasledili četvrtinu, smatra se da je Vaše pravo na nužni nasledni deo povređeno.

S obzirom na to da je Vaš otac nakon smrti Vaše maćehe preneo nepokretnu imovinu na Vašeg polubrata, taj čin raspolaganja smatra se poklonom pa je potrebno da znate da pokloni koji su učinjeni zakonskim naslednicima ulaze u zaostavštinu ostavioca (Vašeg oca).

Poslednja stvar koju morate znati je da nužni nasledi deo možete zahtevati u parničnom postupku podizanjem tužbe i to u roku od tri godine od trenutka smrti poklonodavca (Vašeg oca).

Poštovana,

Visinu alimentacije kao i promenu njene visine, utvrđuje sud uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti slučaja. Alimentacija načelno ne može biti manja od 15% i veća od 50% redovnih mesečnih primanja. O ovoj temi smo već pisali, pa pogledajte ispod u rubrici povezani saveti.

Ukoliko odlukom suda nije drugačije određeno, alimentaciju ste dužni da plaćate svakog meseca bez obzira na to kod koga se i koliko dugo deca nalaze.

Poštovani,

Deoba zajedničke imovine se može izvršiti za vreme trajanja braka ili posle njegovog prestanka i to sporazumno ili sudskim putem. Zakonska (oboriva) pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Međutim, svaki surpužnik ima pravo da dokazuje da je njegov udeo veći. Veličina udela zavisiće ne samo od ostvarenih prihoda u vidu zarade već i od vođenja domaćinstva, staranja o deci i imovini i svih drugih okolnosti koje su od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. O svemu tome odlučuje sud.

S obzirom na to da ste stan stekli u vreme trajana bračne zajednice i da nakon razvoda nije odlučeno o deobi zajedničke imovine, do momenta deobe titulari prava svojine na stanu ste i Vi i Vaša bivša supruga. S obzirom da u predmetnom stanu trenutno oboje živite, troškove komunalija bi trebalo zajedno da snosite.

Poštovana,

Na naslednopravne odnose primenjuje se pravo one države čiji je ostavilac bio državljanin u vreme smrti. U konkretnom slučaju to je pravo Republike Srbije. Strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i domaći državljani.

Ukoliko nakon srmti vašeg supruga dođe do zakonskog nasleđivanja (nema testamenta), Vi ćete naslediti polovinu zaostavštine, a njegova deca će podeliti drugu polovinu na jednake delove. Osoba sa kojom je Vaš muž u vanbračnoj vezi ne nasleđuje.

Sve izneto važi pod pretpostavkom da u braku ostanete do muževljeve smrti.